8 У соби на спрату где смо се окупили било је много светиљки.
9 А младић по имену Евтих седео је на прозору. Пошто је Павле дуго говорио, он утону у дубок сан. Када га је сан сасвим савладао, он паде са трећег спрата, а када га дигоше, већ је био мртав.
10 Павле сиђе, баци се на њега, обгрли га и рече: »Не узнемиравајте се, душа је још у њему.«
11 Потом се врати горе, изломи хлеб и обедова. И још им је дуго, до зоре, говорио, па отпутова.
12 А младића одведоше кући жива, неизмерно утешени.
13 Ми пођосмо напред, на лађу, и отпловисмо за Асос, одакле је требало да повеземо Павла. Тако је, наиме, он одредио пошто је хтео да иде сам, пешице.
14 Када се састао с нама у Асосу, повезосмо га и стигосмо у Митилину.