3 да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље,
4 јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било.
5 Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.
6 А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите — баш као и ми вас.
7 Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере.
8 Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу.
9 Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом?