14 Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло у похлепи.
15 Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности,
16 али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.
17 Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама.
18 Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди.
19 Обећавају им слободу, а сами су робови покварености — јер, свако робује оном што га је савладало.
20 Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог.