1 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита.
2 Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им — посебно оним угледнијима — изложио еванђеље које проповедам међу паганима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд.
3 Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже.
4 А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима.
5 Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6 Што се тиче оних који су важили за угледне — какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости — мени ти угледни нису ништа додали.
7 Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима