5 Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6 Што се тиче оних који су важили за угледне — какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости — мени ти угледни нису ништа додали.
7 Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима
8 Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола паганима.
9 Када су Јаков, Кифа и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо паганима, а они обрезанима —
10 само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сам жарко желео да чиним.
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду.