14 да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје.
16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«, подразумевајући једнога, а то је Христос.
17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање.
18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника.
20 А посредника нема где је само један — а Бог је један.