29 — а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи?
30 Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?
31 Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу.
32 Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви,
33 као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих — да се спасу.