1 Кадa сaм дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство.
2 Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа — и то распетога.
3 Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем.
4 Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе,
5 да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.
6 Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају.
7 Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света предодредио за нашу славу.
8 Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе.
9 Него, као што је записано:»Оно што око не видеи ухо не чуи у људско срце не уђе,то је Бог припремио за оне који га воле.«
10 А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине.
11 Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу.
12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао.
13 И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.
14 Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин.
15 Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује.
16 Јер:»Ко је упознао ум Господњи,да би га поучио?«А ми имамо Христов ум.