14 Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан.
15 Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом.
16 Јер, ако захваљујеш Богу духом, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш?
17 Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.
18 Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима.
19 Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.
20 Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли.