1 Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити:
2 напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно — како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу;
3 не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду.
4 А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5 Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер,»Бог се противи охолима,а понизнима дарује милост.«
6 Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време.
7 Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.
8 Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре.
9 Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету.
10 А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима.
11 Њему моћ довека. Амин.
12 Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.
13 Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко.
14 Један другога поздравите пољупцем љубави.Мир свима вама који сте у Христу.