1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, у складу с обећањем живота који је у Христу Исусу,
2 Тимотеју, драгом сину:милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашег Господа.
3 Захваљујем Богу, коме као и моји преци чисте савести служим, док те непрестано, и ноћу и дању, помињем у својим молитвама.
4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу.
5 Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби.
6 Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке.
7 Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.
8 Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога,
9 који нас је спасао и светим позивом позвао — не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света,
10 а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље,
11 за које сам ја постављен за проповедника, апостола и учитеља.
12 Због тога ја све ово и трпим, али се не стидим, јер знам коме сам поверовао и уверен сам да он може до онога Дана да сачува оно што ми је поверено.
13 Држи се примера благотворних речи које си од мене чуо, у вери и љубави која је у Христу Исусу.
14 Чувај добро које ти је поверено; чувај га уз помоћ Светога Духа, који пребива у нама.
15 То знаш да су ме сви из Азије напустили, а међу њима и Фигел и Ермоген.
16 Нека Господ буде милостив према Онисифоровим укућанима, јер ме је он много пута окрепио и није се стидео мојих окова,
17 него ме је, када је дошао у Рим, брижљиво тражио док ме није нашао.
18 Дао му Господ да онога Дана нађе милосрђе код Господа. А ти најбоље знаш како ми је служио у Ефесу.