4 Када се сетим твојих суза, пожелим да те видим, да се испуним радошћу.
5 Сећам се твоје нелицемерне вере, која је најпре пребивала у твојој баки Лоиди и у твојој мајци Евници, а уверен сам да је сада и у теби.
6 Зато те подсећам: распламсај милосни дар који ти је Бог дао када сам на тебе положио руке.
7 Јер, Бог нам није дао духа плашљивости, него силе, љубави и разборитости.
8 Стога немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, ни мене, његовог сужња. Него, придружи ми се у злопаћењу за еванђеље помоћу силе Бога,
9 који нас је спасао и светим позивом позвао — не због наших дела, него због свог наума и милости. Та милост нам је дата у Христу Исусу пре постанка света,
10 а објављена нам је сада када се појавио наш Спаситељ Христос Исус. Он је обеснажио смрт и учинио да живот и нераспадљивост засијају кроз еванђеље,