1 Павле и Тимотеј, слуге Христа Исуса, свим светима у Христу Исусу у Филипима, заједно с надгледницима и ђаконима:
2 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
3 Захваљујем своме Богу кад год вас се сетим.
4 У свакој својој молитви за вас увек се с радошћу молим
5 због вашег удела у еванђељу од првог дана до сада,
6 уверен у ово: Oнај који је у вама започео добро дело, довршиће га до Дана Христа Исуса.
7 И прȁво је да тако мислим о свима вама, јер вас носим у свом срцу — све вас који, било да сам у оковима, било да браним и учвршћујем еванђеље, имате са мном удела у милости.
8 Бог ми је сведок колико, љубављу Христа Исуса, чезнем за свима вама.
9 И за ово се молим: да ваша љубав све више и више обилује у спознању и свакој проницљивости,
10 да можете да просудите шта је боље и да будете чисти и беспрекорни за Дан Христов,
11 пуни плодова праведности који долазе кроз Исуса Христа, на Божију славу и хвалу.
12 Хоћу да знате, браћо, да је ово што ме задесило послужило напредовању еванђеља.
13 Тако је свем преторијуму и свима осталима постало јасно да сам ја у оковима ради Христа,
14 а већина браће у Господу, охрабрена мојим оковима, све више се усуђује да без страха говори Божију реч.
15 Једни, додуше, проповедају Христа из зависти и надметања, а други од добре воље.
16 Ови други из љубави, јер знају да сам овде ради одбране еванђеља,
17 а они први објављују Христа из частољубља, неискрено, мислећи да ће мојим оковима додати још неку невољу.
18 Па шта онда? Важно је да се на сваки начин — било из рђавих, било из добрих побуда — објављује Христос, и томе се радујем.И радоваћу се,
19 јер знам да ће се посредством ваших молитви и уз помоћ Духа Исуса Христа то што ме снашло преокренути на моје избављење.
20 Жељно ишчекујем и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ћу имати довољно поуздања да се и сада, као и увек, Христос прослави у мом телу, било мојим животом, било смрћу.
21 Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак.
22 Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам.
23 Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље,
24 али ради вас је потребније да останем у телу.
25 Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери,
26 да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.
27 Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу — било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама — знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља,
28 ни у чему се не плашећи противника. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога.
29 Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате,
30 водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.