1 Ако, дакле, имате неко охрабрење у Христу, неку утеху љубави, ако имате неко заједништво у Духу, неку нежност и самилост,
2 онда употпуните моју радост: будите сложни, негујте исту љубав, будите једнодушни, мислима усмерени на једно.
3 Ништа не чините из частољубља или сујете, него у понизности један другога сматрајте већим од себе.
4 Не старајте се само свако за своје, него свако и за оно што се тиче других.
5 Размишљајте исто као и Христос Исус:
6 Oн, који је у Божијем обличју, није сматрао пленом своју једнакост с Богом,
7 него је самога себе учинио ништавним узевши обличје слуге, поставши сличан људима. И када је по спољашности постао сличан човеку,
8 понизио је самога себе поставши послушан до смрти, и то смрти на крсту.
9 Зато га је Бог и узвисиo на највише место и дао му име изнад сваког имена,
10 да се на Исусово име савије свако колено на небу и на земљи и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.
12 Зато, драги моји, као што сте увек били послушни — не само док сам био присутан него још и више сада кад сам одсутан — са страхом и трепетом радите на свом спасењу.
13 Јер, Бог је тај који у вама делује и да желите и да чините оно што је по његовој вољи.
14 Све чините без гунђања и препирања,
15 да будете беспрекорни и чисти, Божија деца без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја у комe светлите као звезде у свемиру,
16 држећи се Речи живота, мени на понос за Дан Христов — да нисам узалуд трчао и узалуд се трудио.
17 Али, ако се и као леваница изливам жртвујући се и служећи Богу ради ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.
18 Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.
19 Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим када сазнам шта је с вама.
20 Немам, наиме, никог другог ко би му био једнак по души и ко би се тако искрено бринуо за вас.
21 Јер, сви траже своје, а не оно што је Исуса Христа.
22 А за њега знате да се доказао, јер је са мном, као син са оцем, служио еванђељу.
23 Дакле, њега ћу, надам се, послати чим видим шта ће бити са мном.
24 А уверен сам у Господу да ћу и сам ускоро доћи.
25 Сматрао сам да је потребно да вам назад пошаљем Епафродита — свога брата, сарадника и саборца, кога сте ми послали да се стара о мојим потребама —
26 пошто је чезнуо за свима вама и забринуо се што сте чули да је болестан.
27 А заиста је био готово на смрт болестан. Али Бог му се смиловао — и то не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост.
28 Стога ми је још више било стало да га пошаљем, да се опет обрадујете када га видите, а ја да будем мање жалостан.
29 Примите га, дакле, у Господу са сваком радошћу и поштујте такве као што је он.
30 Јер, он је готово умро за Христово дело, изложивши свој живот опасности да надокнади оно што ви нисте могли да ми пружите.