1 Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити.
2 Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3 Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом.
4 Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће.
5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму.
6 А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота.
7 Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења.
8 Али језик — то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова — ниједан човек не може да укроти.
9 Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици.
10 Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја.
11 Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода?
12 Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.
13 Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости.
14 Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине.
15 То није мудрост која долази са неба, него земаљска, недуховна, демонска.
16 Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.
17 Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна.
18 Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.