1 Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима?
2 Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите.
3 Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите — да бисте то проћердали у својим насладама.
4 Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ.
5 Или можда мислите да Писмo узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама.
6 Али он нам дарује још већу милост. Зато каже:»Бог се противи охолима,а понизнима дарује милост.«
7 Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас.
8 Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите.
9 Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост.
10 Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.
11 Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија.
12 Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?
13 Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.«
14 Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне.
15 Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«,
16 ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло.
17 Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.