2 Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3 Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом.
4 Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће.
5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму.
6 А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота.
7 Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења.
8 Али језик — то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова — ниједан човек не може да укроти.