1 Тада видех још једног силног анђела како силази са неба. Био је обучен у облак, а на глави му је била дуга. Лице му је било као сунце, а ноге као стубови ватре.
2 У руци је имао мали, отворен свитак. Он десном ногом стаде на море, а левом на копно,
3 па из свега гласа повика — као лав када риче. А када је повикао, седам громова проговори својом тутњавом.
4 Када је седам громова проговорило, хтедох да пишем, али са неба чух глас који рече: »Запечати то што је седам громова говорило и то немој да пишеш.«
5 Тада анђео кога сам видео како стоји на мору и на копну диже десницу према небу
6 и закле се Оним који је довека жив, који је створио небеса и оно што је на њима, и земљу и оно што је на њој, и море и оно што је у њему: »Нема више одлагања!