1 Онда видех једног анђела како силази са неба. У руци је имао кључ од Бездана и велик ланац.
2 Он шчепа Аждају, Стару Змију, то јест ђавола, Сатану, окова је на хиљаду година,
3 па је баци у Бездан, који над њом закључа и запечати, да више не заводи народе док се не наврши хиљаду година. После тога треба да буде накратко пуштена.
4 Затим видех престоле на којима су седели они којима је била дата власт да суде. И видех душе погубљених због сведочења за Исуса и Божију реч, оних који се нису клањали Звери ни њеном лику и који нису примили њен жиг на своје чело ни на своју руку. Они оживеше, па су са Христом владали хиљаду година.
5 (Други мртви не оживеше док се није навршило хиљаду година.) То је прво васкрсење.
6 Срећан је и свет онај ко има удела у првом васкрсењу. Над таквима друга смрт нема никакву власт, него ће они бити Божији и Христови свештеници и владати с њим хиљаду година.
7 А када се наврши тих хиљаду година, Сатана ће бити пуштен из своје тамнице,
8 па ће изаћи да заводи народе са четири краја земље, Гога и Магога, и окупити их за бој — биће их као морског песка.
9 И они нагрнуше свом ширином земље и опколише Табор светих и Вољени град. Али са неба сукну огањ и прогута их.
10 А ђаво, који их је завео, би бачен у језеро горућег сумпора, тамо где су и Звер и Лажни пророк. Они ће и дању и ноћу бити мучени довека.
11 Онда видех велики бели престо и Онога који на њему седи. Земља и небо побегоше пред његовим лицем и нигде им се не нађе места.
12 И видех мртве, велике и мале: стајали су пред престолом, а књиге се отворише. И би отворена једна друга књига — Књига живота. Мртвима се судило по ономе што је записано у књигама — према њиховим делима.
13 И море предаде мртве који су у њему, и Смрт и Подземље предадоше мртве који су у њима, и свакоме је било суђено према његовим делима.
14 Смрт и Подземље беху бачени у огњено језеро. А огњено језеро — то је друга смрт.
15 И ко год није био уписан у Књизи живота, бачен је у огњено језеро.