1 Пети анђео затруби, и ја видех звезду која је са неба пала на земљу. Она доби кључ од ждрела Бездана.
2 Када је отворила ждрело Бездана, из ждрела покуља дим као дим из неке големе пећи. Сунце и небо се помрачише од дима из ждрела,
3 а из дима на земљу изађоше скакавци, који добише моћ какву имају земаљске шкорпије.
4 Било им је заповеђено да не науде земаљској трави, ни било којој биљци, ни било ком дрвету, него само људима који немају Божији печат на челу.
5 Није им било допуштено да их убијају, него само да их пет месеци муче. А то мучење је било као бол који задаје шкорпија када убоде човека.
6 Тих дана ће људи тражити смрт, али је неће наћи; желеће да умру, али смрт ће бежати од њих.
7 А скакавци су изгледали као коњи опремљени за бој. На глави су имали нешто као венац од злата, а лица су им била као људска лица.
8 Коса им је била као у жена, а зуби као у лавова.
9 Имали су грудне оклопе сличне оклопима од гвожђа, а шум њихових крила личио је на тутњаву многих коња и кола која јуре у бој.
10 Имали су репове и жалце као у шкорпија и у тим реповима је била њихова моћ да пет месеци муче људе.
11 Над њима је владао цар, Анђео Бездана, који се на јеврејском језику зове Авадон, а на грчком Аполион.
12 Први Јао прође. Ево за њим иду још два!
13 Шести анђео затруби, и ја чух један глас како долази од рогова златног жртвеника пред Богом
14 и говори шестом анђелу који је имао трубу: »Пусти она четири анђела који су везани на великој реци Еуфрат!«
15 Тада беху пуштена четири анђела која су била спремна да управо тог сата, дана, месеца и године побију трећину људи.
16 Та војска је бројала две стотине милиона коњаника — чуо сам број.
17 А коњи и јахачи које сам видео у свом виђењу изгледали су овако: Носили су ватреноцрвене, загаситоплаве и сумпорножуте грудне оклопе. Главе коња су биле као у лава, а из уста су им сукљали ватра, дим и сумпор.
18 Од те три пошасти — ватре, дима и сумпора који су сукљали из њихових уста — изгину трећина људи.
19 Моћ ових коња била је у њиховим устима и реповима. Јер, репови су им били слични змијама: имали су главе којима су наносили повреде.
20 Али преостали људи — они који нису погинули од ових пошасти — ипак се не покајаше за дела својих руку. И даље су се клањали демонима и идолима од злата, сребра, бронзе, камена и дрвета, који не виде, не чују и не ходају.
21 Не покајаше се ни за своја убиства, ни за своја врачања, ни за свој блуд, ни за своје крађе.