1 Из Храма чух снажан глас како говори седморици анђела: »Идите и излијте на земљу седам чинија Божије срџбе!«
2 Тада први анђео оде, па изли своју чинију на земљу, а по људима који су на себи имали жиг Звери и који су се клањали њеном лику избише гадни и болни чиреви.
3 Други анђео изли своју чинију на море, и оно се претвори у крв сличну крви мртваца и у мору изгинуше сва жива бића.
4 Трећи анђео изли своју чинију на реке и изворе водâ, и они се претворише у крв.
5 Тада чух анђела који је имао власт над водама како говори:»Праведан си, ти који јеси и који си био, ти Свети,што си овако пресудио!
6 Јер, они су пролили крв светих људи и пророка,па си им дао да пију крв,као што и заслужују!«
7 Онда чух жртвеник како говори:»Да, Господе Боже, Сведржитељу,твоје пресуде су истините и праведне!«
8 Четврти анђео изли своју чинију на сунце, којем би допуштено да људе пржи ватром.
9 Силна јара је прљила људе, па су проклињали име Бога, који је имао власт над овим пошастима, али се не покајаше нити му дадоше славу.
10 Пети анђео изли своју чинију на престо Звери, и њено царство прекри тама. Људи су од бола гризли своје језике
11 и проклињали Бога на небу због својих болова и чирева, али се не покајаше за своја дела.
12 Шести анђео изли своју чинију на велику реку Еуфрат, па њена вода пресахну да би се припремио пут за цареве са истока.
13 Тада видех како из уста Аждаје, из уста Звери и из уста Лажног пророка излазе три нечиста духа слична жабама.
14 То су, наиме, били духови демона који чине знамења, а кренули су царевима целог света да их окупе за битку на Велики дан Бога Сведржитеља.
15 »Ево долазим као крадљивац! Благо оном ко бди и чува своју одећу, да не би ишао го и да други не би гледали његову срамоту!«
16 И окупише их на месту које се на јеврејском језику зове Армагедон.
17 Седми анђео изли своју чинију на ваздух, а из Храма, са престола, дође снажан глас који рече: »Свршено је!«
18 Тада севнуше муње, разлегоше се тутњава и громови и настаде страховит земљотрес каквог није било откад је човека на земљи — толико је снажан био тај земљотрес.
19 Велики град се распаде на три дела и срушише се пагански градови. А Бог се сети великог Вавилона, па му даде чашу жестоког вина свога гнева.
20 Сва острва побегоше, планине више нису могле да се нађу,
21 а огроман грȁд, тежине таланта, засу људе са неба. Људи почеше да проклињу Бога због пошасти грȁда, јер је то била страшна пошаст.