1 Тада погледах, а оно — Јагње стоји на Сионској гори и с њим 144.000 оних којима је на челу написано његово име и име његовог Оца.
2 Чух звук са неба сличан хучању многих вода и тутњави силнога грома. И тај звук који сам чуо био је као свирање китариста на њиховим китарама.
3 Певали су нову песму пред престолом и пред четири жива бића и старешинама. И нико није могао да научи ту песму осим оних 144.000 откупљених са земље.
4 То су они што се нису укаљали са женама, јер су остали чисти. Они иду за Јагњетом куд год оно иде. Откупљени су од људи као првине за Бога и Јагње.
5 Ниједна лаж се није нашла у њиховим устима — они су без мане.
6 Онда видех још једног анђела како лети посред неба. Носио је вечно еванђеље да га објави становницима земље, свим народима, племенима, језицима и народностима.
7 Он силним гласом рече: »Бојте се Бога и дајте му славу, јер је дошао час његовог Суда! Славите Онога који је начинио небо, земљу, море и изворе вода!«
8 А један други анђео дође за њим, говорећи: »Пао је! Пао је велики Вавилон, који је све народе опио жестоким вином свога блуда!«
9 За њима дође и трећи анђео и снажним гласом рече: »Ко се поклони Звери и њеном лику и прими жиг на своје чело или руку,
10 тај ће пити Божије жестоко вино, које је неразводњено усуто у чашу његовог гнева, и биће мучен горућим сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом!
11 И дим њиховог мучења диже се довека и ни дању ни ноћу нема предаха за оне који се клањају Звери и њеном лику и који примају жиг с њеним именом.«
12 Ово захтева да свети, они који се држе Божијих заповести и вере у Исуса, буду истрајни.
13 Тада чух глас са неба како ми говори: »Пиши: ‚Благо мртвима који одсад умру у Господу.‘«»Да«, каже Дух, »нека се одморе од свог мукотрпног рада, јер њихова дела иду за њима.«
14 Онда погледах, а оно — бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.
15 Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«
16 И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.
17 Још један анђео изађе из Храма на небу; и он је имао оштар срп.
18 А од жртвеника дође један други анђео — онај што има власт над огњем — па из свега гласа довикну оном анђелу са оштрим српом: »Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове са земаљског чокота, јер је сазрело његово грожђе!«
19 И анђео хитну свој срп на земљу, обра земаљски чокот, па грожђе убаци у велику муљачу Божије срџбе.
20 Оно би изгажено у муљачи ван града, и из муљаче потече крв све до узда коњима у висину и хиљаду шестсто стадија уоколо.