3 Тада се на небу појави друго знамење: Аждаја, велика, црвена као ватра. Имала је седам глава и десет рогова, а на својим главама седам круна.
4 Њен реп повуче трећину звезда са неба и баци их на земљу. Аждаја стаде пред жену која је требало да се породи, да јој прождре дете чим га роди.
5 Она роди мушко дете, сина, који ће гвозденим жезлом владати над свим народима. И дете би узето к Богу и његовом престолу,
6 а жена побеже у пустињу, на место које је Бог припремио за њу, да тамо буде збринута хиљаду двеста шездесет дана.
7 Тада на небу изби рат: Михаило са својим анђелима нападе Аждају. Аждаја са својим анђелима узврати напад,
8 али није била довољно јака, па изгубише место на небу.
9 Тако је збачена Велика аждаја, Стара змија, звана ђаво и Сатана, која цео свет доводи у заблуду. Збачена је на земљу, а с њом и њени анђели.