1 Тада видех још једно велико и чудесно знамење на небу: седам анђела са седам последњих пошасти — последњих, јер се њима окончава Божија срџба.
2 И видех нешто као море од стакла помешано с ватром и победнике над Звери, над њеним ликом и над бројем њеног имена како стоје на мору од стакла и држе Божије китаре.
3 Певали су песму Божијег слуге Мојсија и Јагњетову песму:»Велика су и чудесна твоја дела,Господе Боже, Сведржитељу.Праведни су и истинити твоји путеви,Царе над народима.
4 Ко да те се не боји, Господе,и да не слави твоје име?Ти си једини свет.Сви народи ће доћии поклонити се пред тобом,јер су објављена твоја праведна дела.«
5 После тога видех како се на небу отвори Храм, то јест Шатор сведочанства,
6 и из њега изађе оних седам анђела који су имали седам пошасти. Били су обучени у блиставо чисто платно и око груди опасани златним појасевима.
7 Тада једно од четири жива бића даде седморици анђела седам златних чинија пуних срџбе Бога, који је довека жив.