14 »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.
15 »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:
16 ‚Јао! Јао, велики граде!Био си обучен у платно, пурпур и скерлети накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље.
18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘
19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:‚Јао! Јао великом граду!Његовим благом се обогатишесви који су на мору имали лађе,а он у једном часу би опустошен!‘
20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«