16 ‚Јао! Јао, велики граде!Био си обучен у платно, пурпур и скерлети накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље.
18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘
19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:‚Јао! Јао великом граду!Његовим благом се обогатишесви који су на мору имали лађе,а он у једном часу би опустошен!‘
20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«
21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!
22 Никада више неће се у теби зачутиглас певача и свирка китариста, фрулаша и трубача!Никада више неће се у теби наћизанатлија било ког заната!Никада више неће се у теби зачутиклопарање млина!