1 Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ,
2 а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет.
3 Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,
4 поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5 Јер, коме од анђела је Бог икадa рекао:»Ти си мој Син,данас те родих«?Или пак:»Ја ћу му бити Отац,а он ће ми бити Син«?
6 И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже:»Нека му се поклоне сви Божији анђели.«
7 За анђеле каже:»Своје анђеле чини ветровимаи своје слуге огњеним пламеновима«,
8 а за Сина:»Твој престо, Боже, стоји довекаи жезло правичности жезло је твога царства.
9 Заволео си праведност, а замрзео безакоње.Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радостикао ниједнога од твојих другова«,
10 и:»У почетку си, Господе, поставио темеље земљеи небеса су твојих руку дело.
11 Ти остајеш, а они ће нестатии сасвим се отрцати као одећа.
12 Савићеш их као огртач,као одећу, и измениће се.Али ти си увек истии твојим годинама нема краја.«
13 Којем од анђела је икада рекао:»Седи ми здеснадок твоје непријатеље не положимкао подножје под твоје ноге«?
14 Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?