1 Бојмо се, дакле — док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак — да се не покаже да је неко од вас закаснио.
2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.
3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:»Тако сам се у свом гневу заклео:‚Неће ући у мој Починак!‘«иако су његова дела завршена још од стварања света.
4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«,
5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности.
7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:»Данас ако му чујете глас,нека вам не отврдне срце.«
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану.
9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак,
10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих.
11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
12 Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца.
13 И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
14 Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса — Исуса, Сина Божијег — чврсто се држимо вере.
15 Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио.
16 С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.