1 Сваки првосвештеник се узима од људи и за људе се поставља пред Бога да приноси дарове и жртве за грех.
2 Он може да буде увиђаван према онима који су у незнању и заблуди пошто је и сâм подложан слабости,
3 па мора и за народ и за самога себе да приноси жртве за грех.
4 И нико сâм себи не присваја ову част, него га, као и Аарона, позива Бог.
5 Тако ни Христос није самога себе прославио поставши Првосвештеник, него га је прославио Онај који му је рекао:»Ти си мој Син,данас те родих«,
6 као што и на другом месту каже:»Ти си свештеник довекапо реду Мелхиседековом.«
7 Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости.
8 Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео.
9 А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни
10 и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.
11 О томе бисмо могли много да говоримо, али је тешко да се објасни, пошто сте постали тврди на ушима.
12 Иако би, наиме, после толико времена требало да сте учитељи, вама је опет потребно да вас неко учи почетним основама Божије речи. Потребно вам је млеко, а не чврста храна.
13 Јер, ко се још храни млеком, не разуме учење о праведности, пошто је још нејако дете.
14 А чврста храна је за зреле, за оне чија су чула искуством увежбана за разликовање добра и зла.