Посланица Јеврејима 7 SB

Важност спасења

1 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га,

2 а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.«

3 Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.

4 Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена.

5 Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама.

6 Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања —

7 а нема сумње да увек већи благосиља мањег.

8 И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив.

9 Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама,

10 јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

Исус сличан Мелхиседеку

11 Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства — јер народ је на основу њега добио Закон — зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом?

12 А када се мења свештенство, мора да се промени и закон.

13 Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника.

14 Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао.

15 А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник,

16 који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота.

17 Јер, за њега се тврди:»Ти си свештеник довекапо реду Мелхиседековом.«

18 Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна

19 — пошто Закон ништа није учинио савршеним — а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

20 А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници,

21 а он са заклетвом Онога који му је рекао:»Господ се заклеои неће се предомислити:ти си свештеник довека.«

22 На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

23 И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби,

24 а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно.

25 Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

26 А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса,

27 који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе.

28 Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.

Поглавља

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13