13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,
14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«
15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.
17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,
18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.
19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе,