22 А по Закону се готово све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења.
23 Било је, дакле, неопходно да се слике небеских ствари чисте оваквим жртвама, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.
24 Јер, Христос није ушао у рукотворено светилиште — слику оног правог — него у само небо, да се сада за нас појави пред Божијим лицем.
25 И то не да самога себе много пута принесе на жртву, као што првосвештеник сваке године улази у Светињу над светињама с туђом крвљу,
26 јер би у том случају Христос морао да страда много пута од постанка света. Него, он се сада, на крају векова, појавио једном заувек, да својом жртвом уклони грех.
27 И као што је људима одређено да једном умру, а после тога Суд,
28 тако је и Христос принет на жртву само једном, да однесе грехе многих. А појавиће се и други пут, али не због греха, него да донесе спасење онима који га ишчекују.