1 Павле, слуга Христа Исуса, позван за апостола, одређен за Божије еванђеље,
2 које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима,
3 еванђеље о његовом Сину, који је по телу Давидов потомак,
4 о Исусу Христу, нашем Господу, постављеном за Сина Божијег по Духу светости, у сили, васкрсењем из мртвих.
5 Кроз њега смо добили милост и апостолство да у његово име послушности вере приведемо све пагане,
6 међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
7 Свима у Риму који су драги Богу и позвани да буду свети:милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
8 Пре свега захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас, јер се о вашој вери говори по целом свету.
9 Бог, коме својим духом служим објављујући еванђеље његовог Сина, сведок ми је да вас се непрестано сећам.
10 Увек се у својим молитвама молим да ми, ако буде Божија воља, некако пође за руком да дођем к вама.
11 Чезнем да вас видим и да вам дам неки духовни дар за ваше учвршћење,
12 то јест да се међусобно ободримо заједничком вером, и вашом и мојом.
13 Не бих желео да не знате, браћо, да сам много пута намеравао да дођем к вама, да и међу вама уберем неки плод као и међу другим паганима, али сам све досад био спречен.
14 Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима,
15 стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.
16 Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује — прво Јудејину, па Грку.
17 У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери, као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«
18 Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину.
19 Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је — Бог им је то учинио очигледним.
20 Од стварања света, Божије невидљиве особине — његова вечна сила и божанство — могу се јасно сагледати у ономe што је створено, па људи немају изговора.
21 Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило.
22 Правећи се мудри, постали су луди,
23 па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.
24 Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела.
25 Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.
26 Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним.
27 Тако исто су и мушкарци напустили природно општење са женом и изгарали од пожуде један за другим. Мушкарци су с мушкарцима чинили срамна дела и на себе навукли заслужену казну за своју заблуду.
28 Пошто нису сматрали вредним да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму, да чине оно што је недолично.
29 Пуни сваке неправедности, покварености, похлепе, злоће, зависти, убиства, свађе, преваре, злонамерности, оговарачи,
30 клеветници, богомрсци, дрски, охоли, разметљиви, измишљачи зала, родитељима непокорни,
31 неразумни, непоуздани, безосећајни и немилосрдни,
32 иако знају за праведну Божију одредбу да заслужују смрт они који то чине, они не само да то чине него и одобравају другима који то чине.