1 Истину говорим у Христу, не лажем — сведок ми је моја савест у Светоме Духу:
2 моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу.
3 Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу,
4 Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања.
5 Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека. Амин.
6 Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су од Израела потекли — Израел.
7 И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«
8 То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања.
9 А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«
10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком.
11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло — да би остао на снази Божији наум о избору,
12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива — речено јој је: »Старији ће служити млађему«,
13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан?
15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«
16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.
17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«
18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«
20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«
21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великим стрпљењем подносио посуде гнева одређене за пропаст
23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу
24 — на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између пагана?
25 Као што каже у Осији:»Својим народом назваћу народ који није моји невољену вољеном«
26 и:»На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.«
27 А Исаија виче о Израелу:»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«
29 И као што је Исаија прорекао:»Да нам Господ над војcкамане остави потомство,постали бисмо као Содомаи на Гомору бисмо личили.«
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су пагани, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност — праведност која долази од вере.
31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон.
32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања,
33 као што је записано:»Ево, постављам на Сионукамен спотицања и стену саблазнии ко у њега верује, неће се постидети.«