Посланица Римљанима 2 SB

Божији праведни суд

1 Зато немаш изговора, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто.

2 А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини.

3 Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду?

4 Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?

5 Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд.

6 Бог ће сваком узвратити према његовим делима.

7 Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот,

8 а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди — гнев и срџбу.

9 Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка,

10 а слава, част и мир свакомe ко чини добро, прво Јудејину, па Грку,

11 јер Бог не гледа ко је ко.

12 Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити.

13 Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају.

14 (Када, наиме, пагани, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон.

15 Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.)

16 То ће бити оногa Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.

Јудеји и Закон

17 Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом,

18 знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона,

19 и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами,

20 васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине,

21 зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш.

22 Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове.

23 Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога —

24 као што је и записано: »Због вас се међу паганима погрђује Божије име.«

25 Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање.

26 Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем?

27 Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање.

28 Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу.

29 Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.

Поглавља

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16