1 Зар не знате, браћо — говорим онима који познају Закон — да Закон има власт над човеком само док је жив.
2 По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа.
3 Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.
4 Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу.
5 Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове.
6 Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.
7 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«
8 А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав.
9 Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео,
10 а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт,
11 јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.
12 Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.
13 Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је — да би се показао као грех — посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху.
15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.
16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар.
17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не.
19 Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу.
20 Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло.
22 Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону,
23 али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима.
24 Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела?
25 Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашег Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.