1 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу.
2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању.
3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности.
4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«
6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« — то јест, да спусти Христа.
7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« — то јест, да изведе Христа из мртвих.
8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« — то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен.
10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.
11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«
12 Нема разлике између Јудејина и Грка — исти Господ је над свима, великодушан према свима који га призивају.
13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«.
14 Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника?
15 И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«
16 Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«
17 Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју.
18 А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!»По свој земљи глас им се разлежеи речи њихове све до накрај света.«
19 И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:»Учинићу вас љубоморниманародом који то није,разгневити вас народом неразумним.«
20 Исаија одважно каже:»Нашли су ме они који ме нису тражили;објавио сам се онима који нису за мене питали.«
21 А Израелу каже:»Поваздан сам пружао рукенароду непокорном и тврдоглавом.«