18 не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе.
19 Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.«
20 Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој.
21 Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.
22 Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти — иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми.
24 Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.