12 Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра.
13 Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је — да би се показао као грех — посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14 Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху.
15 Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.
16 Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар.
17 У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
18 Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не.