23 Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела.
24 Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види?
25 Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
26 Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.
27 А Oнај који испитује срца зна тежњу Духа — да се по Божијој вољи заузима за свете.
28 Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму.
29 Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом.