1 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу — ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас.
2 Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито — као што сада намеравам да иступим — против неких, који сматрају да ми живимо како тело хоће.
3 Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће.
4 Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања
5 и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу.
6 И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.
7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми.
8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео.
9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама.
10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.«
11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.
12 Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују.
13 А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас.
14 Не протежемо се преко свога — као да још не досежемо до вас — јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем.
15 А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити,
16 па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу.
17 »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«
18 Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.