1 Када бисте само поднели мало мога безумља! Али, већ ме и подносите.
2 Љубоморан сам на вас Божијом љубомором, јер сам вас обећао једном мужу, Христу, да вас пред њега изведем као чисту девицу.
3 Али, као што је змија својим лукавством преварила Еву, плашим се да се тако и ваше мисли не одврате од искрене и чисте преданости Христу.
4 Јер, ако неко дође и проповеда вам неког другог Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, или ако примите духа другачијег од оног којег сте од нас примили, или другачије еванђеље од оног које сте прихватили, то добро подносите!
5 Сматрам, наиме, да нисам ни у чему мањи од тих »надапостола«.
6 Ако сам и невешт у говору, нисам у знању — то смо вам у сваком погледу показали.
7 Зар сам учинио грех што сам самог себе понизио — да бисте се ви узвисили — када сам вам бесплатно проповедао Божије еванђеље?
8 Друге цркве сам опљачкао узимајући од њих плату да бих служио вама.
9 А када сам био код вас и оскудевао, ником нисам био на терету, јер су моје потребе подмирила браћа која су дошла из Македоније. И у сваком погледу сам се чувао, и чуваћу се, да вам не будем на терету.
10 Тако ми Христове истине у мени, нико ме у ахајским крајевима неће спречити да се тиме хвалим!
11 Зашто? Зар зато што вас не волим? Бог зна да вас волим!
12 А то што чиним, чинићу и убудуће, да онемогућим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале.
13 Јер, такви људи су лажни апостоли, притворни радници који се прерушавају у Христове апостоле.
14 А није ни чудо, јер се и сâм Сатана прерушава у анђела светлости.
15 Нема, дакле, ничег нарочитог у томе што се и његове слуге прерушавају у слуге праведности. Крај ће им бити у складу с њиховим делима.
16 Опет кажем: нека ме нико не сматра безумним. Али, ако ме ипак сматрате таквим, прихватите ме макар и као безумног, да се и ја мало похвалим.
17 У овом хвалисавом поуздању не говорим као што би говорио Господ, него као безумник.
18 Пошто се многи хвале као што то чини свет, хвалићу се и ја.
19 Јер, ви радо подносите безумнике, ви умни!
20 Подносите, наиме, ако вас неко поробљава, ако вас неко прождире, ако вам неко отима, ако се неко уздиже, ако вас неко шамара.
21 На своју срамоту признајем: ми смо за то били слаби!Али, чиме год се неко други усуђује да се похвали — као безумник говорим — усуђујем се и ја!
22 Јесу ли они Јевреји? И ја сам! Јесу ли Израелци? И ја сам! Јесу ли Авраамови потомци? И ја сам!
23 Јесу ли Христови служитељи? Као суманут говорим: ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама, строже био батинан, чешће био у смртној опасности!
24 Пет пута сам од Јудеја добио четрдесет удараца мање један.
25 Три пута сам био ишибан, једном каменован, три пута доживео бродолом, једну ноћ и дан провео сам на отвореном мору.
26 Често сам путовао, био у опасностима од река, у опасностима од разбојника, у опасностима од сународника, у опасностима од пагана, у опасностима у граду, у опасностима у пустињи, у опасностима на мору, у опасностима од лажне браће.
27 Трудио сам се и мучио, често у неспавању, у глади и жеђи, често без хране, у студени и голотињи.
28 А поврх свега тога, свакодневно ме притиска брига за све цркве.
29 Ко је слаб, а да и ја нисам слаб? Ко се саблажњава, а да ја не изгарам?
30 Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима.
31 Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, благословен довека, зна да не лажем.
32 У Дамаску је намесник цара Арете држао град дамашћански под стражом, јер је хтео да ме ухвати,
33 али ме кроз прозор, у корпи, спустише преко зида, па му умакох из руку.