1 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем.
2 Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године«, и ваша ревност је подстакла већину.
3 Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте,
4 да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми — а о вама да и не говорим — не осрамотимо у овом поуздању.
5 Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.
6 А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети.
7 Нека свако даје како је одлучио у свом срцу — не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца.
8 А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело,
9 као што је записано:»Просу, даде сиромасима;праведност његова остаје довека.«
10 Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности.
11 У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.
12 Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу.
13 Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима.
14 А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама.
15 Хвала Богу за његов неизрециви дар.