1 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо.
2 Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом.
3 Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају.
4 Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика.
5 Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса.
6 Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«, засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.
7 А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас.
8 У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући,
9 прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени,
10 ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу.
11 Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу.
12 Тако у нама делује смрт, а у вама живот.
13 А пошто имамо исти дух вере, као што је записано:»Поверовах, зато сам говорио«,и ми верујемо, па зато и говоримо,
14 знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе.
15 Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.
16 Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо.
17 Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује.
18 Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.