1 Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи.Долазим на виђења и откривења од Господа:
2 Знам човека у Христу који је пре четрнаест година — да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна — био понет до трећег неба.
3 И знам за тог човека да је — да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна —
4 био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори.
5 Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима.
6 А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.
7 А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол.
8 Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи,
9 а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила.
10 Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.
11 Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа.
12 Апостолска обележја — знамења, чуда и дела силе — учињена су међу вама с великом истрајношћу.
13 Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!
14 Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу.
15 А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање?
16 Али, нека — нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару.
17 Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао?
18 Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?
19 Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање.
20 Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели — да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда,
21 да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.