2 Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?
3 Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.
4 Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.
5 Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле — да не претерам — све вас.
6 Таквоме је довољна ова казна већине,
7 па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.
8 Стога вас молим да према њему покажете љубав.