11 Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!
12 Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено,
13 а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази.
14 Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу.
15 И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце.
16 Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања.
17 Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода.