1 Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама.
2 Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости.
3 Сведочим да су нам, према својим могућностима — а и преко својих могућности — драговољно давали
4 и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима.
5 А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи.
6 Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости.
7 Стога, као што се у свему истичете — у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас — истакните се и у овој милости давања.