1 »Истину вам кажем: ко не улази у овчији тор кроз врата, него улази на неки други начин, лопов је и разбојник.
2 А ко улази кроз врата, пастир је овцама.
3 Њему вратар отвара, а овце слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их.
4 Када све своје истера, иде испред њих, а овце иду за њим, јер му познају глас.
5 За туђинцем неће ићи, него ће побећи од њега, јер туђинчев глас не познају.«
6 Исус им исприча ову причу, али они не разумеше о чему им говори.
7 Зато им он поново рече: »Истину вам кажем: ја сам врата овцама.
8 Сви који су дошли пре мене, лопови су и разбојници, али их овце нису слушале.
9 Ја сам врата. Ко кроз мене уђе, биће спасен. Улазиће и излазити и налазити испашу.
10 Лопов долази само да украде, закоље и упропасти. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11 »Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце.
12 Најамник — пошто није пастир и пошто овце нису његове — гледа вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује.
13 Јер, најамник је и није му стало до оваца.
14 »Ја сам добри пастир. Ја познајем своје овце и моје овце познају мене
15 — баш као што мене познаје Отац, а ја познајем Оца — и свој живот полажем за овце.
16 Имам и других оваца, које нису из овога тора; и њих треба да доведем. И оне ће слушати мој глас, и биће једно стадо, један пастир.
17 Зато ме Отац воли, што свој живот полажем — да бих га опет узео.
18 Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам власт да га положим и власт да га опет узмем. Ту заповест сам примио од свога Оца.«
19 Због ових речи међу Јудејима опет настаде подвојеност.
20 Многи од њих рекоше: »Опседнут је демоном, па булазни. Зашто га слушате?«
21 А други рекоше: »То нису речи опседнутога демоном. Зар демон може да отвори очи слепима?«
22 У Јерусалиму се тада славио Празник посвећења. Била је зима.
23 Исус је ходао Храмом, по Соломоновом трему,
24 а Јудеји га окружише, па му рекоше: »Докле ћеш нас држати у неизвесности? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.«
25 »Рекао сам вам«, одговори им Исус, »али не верујете. Дела која чиним у име свога Оца — она за мене сведоче.
26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.
27 Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном.
28 Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке.
29 Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке.
30 Ја и Отац једно смо.«
31 Тада Јудеји поново пограбише камење да га каменују,
32 а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«
33 »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«
34 А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘?
35 Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч — а Писмо се не може укинути —
36 како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији?
37 Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми.
38 Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«
39 Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.
40 Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.
41 Многи дођоше к њему и рекоше: »Јован није учинио ниједно знамење, али све што је рекао за овога, истина је!«
42 И многи тамо повероваше у њега.