1 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих.
2 Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом.
3 Тада Марија узе литру скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.
4 А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика — који ће га касније издати — рече:
5 »Зашто се ова помаст није продала за триста динара и то поделило сиромасима?«
6 Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.
7 Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране.
8 Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«
9 Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих.
10 А првосвештеници одлучише да и Лазара убију,
11 јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.
12 Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим,
13 узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:»Хосана!‚Благословен онај који долази у име Господа!‘Благословен Цар Израелов!«
14 А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:
15 »Не бој се, Кћери сионска!Ево, цар твој долази јашући на младунчету магаричином.«
16 Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе.
18 Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.
19 А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено, цео свет оде за њим!«
20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу на празник било је и Грка.
21 Они дођоше к Филипу, који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолише га, говорећи: »Господару, хтели бисмо да видимо Исуса.«
22 Филип оде и то рече Андреји, па Андреја и Филип одоше и то рекоше Исусу.
23 »Дошао је час да се Син човечији прослави«, рече им Исус.
24 »Истину вам кажем: ако пшенично зрно не падне на земљу и не умре, остаје само. А ако умре, доноси обилан род.
25 Ко воли свој живот, изгубиће га, а ко мрзи свој живот на овоме свету, сачуваће га за вечни живот.
26 Ко ми служи, иде за мном, и где сам ја, тамо ће бити и мој служитељ. Мој Отац ће указати част оном ко ми служи.
27 »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа.
28 Оче, прослави своје име.«Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29 Народ, који је тамо стајао и слушао, рече да је загрмело.
30 Други рекоше: »Анђео му је говорио.«А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас.
31 Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље.
32 А ја — кад будем подигнут са земље — све ћу људе привући к себи.«
33 То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34 Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35 »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде.
36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
37 Иако је Исус сва знамења учинио пред њима, они му не повероваше,
38 да се испуне речи пророка Исаије, који је рекао:»Господе, ко је поверовао нашој поруции коме се открила рука Господња?«
39 Зато нису могли да поверују, јер је још Исаија рекао:
40 »Заслепио им је очии отврднуо срце,да очима не видеи срцем не разумеју,и не обрате се,да их излечим.«
41 Исаија је то рекао, јер је видео Исусову славу и о њему говорио.
42 Ипак, многи поглавари су веровали у њега, али то нису признавали због фарисеја, да не би били изопштени из синагоге.
43 Јер, више су волели људску славу од Божије.
44 »Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус.
45 »И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао.
46 Ја — Светлост — дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем.
48 Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао — она ће му судити Последњега дана.
49 Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим.
50 А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«